Upoznajte ovu fascinantnu životinju — njeno ponašanje, način života i ulogu u prirodi
Jazavac (Meles meles) je jedan od naših najvećih divljih sisara iz porodice kuna (Mustelidae). Prepoznatljiv po karakterističnim crno-belim prugama na glavi, jazavac je uglavnom noćna životinja koja retko dolazi u kontakt s ljudima.
Uprkos tome što ga malo ko vidi uživo, jazavac je prisutan gotovo svuda u Srbiji — od panonskih ravnica do planinskih šuma. Ova inteligentna i društvena životinja ima bogat unutrašnji svet koji dugo nije bio dovoljno istražen.
Šta možda niste znali o jazavcu
Jazavci grade složene podzemne sisteme jazbina koje mogu imati više ulaza, soba za spavanje, prostorija za mlade i čak "toaleta". Neke jazbine koriste generacije jazavaca i mogu biti stare stotinama godina.
Čulo mirisa jazavca je stotinama puta razvijenije od ljudskog. Njuhom pronalaze hranu ispod zemlje, prepoznaju članove grupe i detektuju predatore na velikim udaljenostima.
Jazavci žive u porodičnim grupama i veoma su vezani jedni za druge. Grupe mogu imati od nekoliko do dvadesetak jedinki, a međusobno se neguju i brinu o mladima zajednički.
Jazavci ne hiberniraju u pravom smislu, ali u toku hladnih zimskih meseci provode više vremena u jazbini u stanju torpona — snižene aktivnosti, živeći od masnih naslaga skupljenih tokom leta i jeseni.
Jazavac se hrani onim što mu šuma i livada ponude — voćem, bobičastim plodovima, žirom, orasima i gljivama. Ova raznovrsna prirodna ishrana čini ga zdravom i snažnom životinjom.
Jazavci su poznati po izuzetnoj čistoći u jazbini — donose svežu posteljinu, redovno menjaju slamu i lišće, a nikad ne obavljaju nuždu unutar jazbine, već na označenim mestima napolju.
Kako se menja život jazavca tokom godine
Ženke rađaju od jednog do pet mladunaca u februaru/martu. Mladi ostaju u jazbini prvih nekoliko nedelja. Ceo klan učestvuje u brizi o potomstvu.
Najizdašniji period. Jazavci noću izlaze na traženje hrane i gomilaju masne rezerve za zimu. Mladi uče veštine pronalaženja hrane od starijih.
Intenzivno sakupljanje hrane i gomilanje telesnih masti. Obnavljaju posteljinu u jazbini suvim lišćem i travom za toplu zimu.
Provode većinu vremena u dubokom snu u jazbini. Ne hiberniraju potpuno — povremeno izlaze po blažem vremenu. Žive od masnih rezervi.
Znate li? Jazavci su verni svom domu — isti klan može nastanjivati istu jazbinu generacijama, ponekad i 100+ godina. To ih čini jednim od najvernijih stanara u životinjskom svetu.
Vekovna veza između čoveka i jazavca
Tokom vekova, narodi širom Evrope koristili su jazavca u razne svrhe — od krzna do masnoće — kao deo svakodnevnog života.
Mast od jazavca je jedna od najstarijih prirodnih masti u narodnoj praksi, cenjena zbog svojih posebnih svojstava koja se razlikuju od obične životinjske masti.
U slovenskoj tradiciji jazavac je bio simbol marljivosti, strpljenja i mudrosti. Njegove jazbine su u folklorom bile mesta posebne zaštite.
Danas je jazavac zaštićen lovnim zakonima u Srbiji i Bosni i Hercegovini. Lov je dozvoljen isključivo u propisanim sezonama i uz odgovarajuće dozvole.
Jazavac se hrani onim što mu priroda nudi u svakom godišnjem dobu. Voće, bobičasto bilje, šumski plodovi poput žira i oraha čine značajan deo njegove svakodnevne ishrane — posebno u jesen, kada priprema telesne rezerve za zimu.
Tokom proleća i leta, jazavac obilazi livade i šumske proplanke u potrazi za svežim šumskim darovima. Zahvaljujući izvanrednom njuhu, veoma je vešt u pronalaženju hrane — čak i one skrivene pod površinom tla.
Raznovrsna prirodna ishrana čini jazavca jednom od najzdravijih i najotpornijih divljih životinja naših šuma.
